V разред
31. Језера и ледници - обрада
Лекција се налази у уџбенику, на странама 142. - 144.
* Језера су удубљења на копну испуњена водом.
* Та удубљења називају се језерски басени.
* Језера воду добијају од падавина, подземних вода и притока, а губе је отокама и испаравањем.
* Уколико је ниво воде у језеру нижи од нивоа мора, то језеро се назива депресија (нпр. Каспијско језеро).
* Уколико је површина језера изнад, а дно басена испод нивоа мора, таква језера се називају криптодепресије ( нпр. Бајкалско језеро).
31. Језера и ледници - обрада
Лекција се налази у уџбенику, на странама 142. - 144.
* Језера су удубљења на копну испуњена водом.
* Та удубљења називају се језерски басени.
* Језера воду добијају од падавина, подземних вода и притока, а губе је отокама и испаравањем.
* Уколико је ниво воде у језеру нижи од нивоа мора, то језеро се назива депресија (нпр. Каспијско језеро).
* Уколико је површина језера изнад, а дно басена испод нивоа мора, таква језера се називају криптодепресије ( нпр. Бајкалско језеро).
* Већина језера на Земљи има слатку воду али постоје и слана језера (нпр. Мртво море).
* Према постанку језера се деле на природна и вештачка.
* У природна језера спадају :
1) тектонска језера - настају када вода испуни делове копна спуштене дуж раседа. Обично су ова језера велика и дубока. Највећа тектонска језера су Бајкалско језеро у Азији, Тангањика и Викторија у Африци, Велика језера у Северној Америци итд.
Бајкалско језеро у Русији
2) ледничка језера - настају када вода испуни удубљења настала радом ледника. Могу бити ерозивна и акумулативна. Ова језера могу се срести на високим планинама ( Алпи, Хималаји, Анди...).
2) ледничка језера - настају када вода испуни удубљења настала радом ледника. Могу бити ерозивна и акумулативна. Ова језера могу се срести на високим планинама ( Алпи, Хималаји, Анди...).
Ледничко језеро на Алпима
3) вулканска језера - настају када се кратери угашених вулкана испуне водом. Има их у Италији, Јапану, САД-у и другим деловима света. Вулканско језеро
приказано је на слици десно.
3) вулканска језера - настају када се кратери угашених вулкана испуне водом. Има их у Италији, Јапану, САД-у и другим деловима света. Вулканско језеро
приказано је на слици десно.
4) крашка језера - настају када вода испуни крашка удубљења. Има их на Балканском полуострву (Скадарско језеро, Плитвичка језера). На слици лево приказано је Скадарско језеро као пример крашког језера.
5) речна језера - мртваје настају у напуштеним деловима речних корита. Има их поред свих већих равничарских река (Дунава, Тисе, Саве итд.). Код нас се ова језера називају баре, иако по постанку то нису (Обедска бара, Царска бара итд.).
Обедска бара
6) еолска језера - настају када вода испуни удубљења настала радом ветра. Та језера карактеристична су за пустиње а има их и у другим деловима света. У Србији највеће еолско језеро је Палићко језеро код Суботице.
Палићко језеро - пример еолског језера
Вештачка језера настају преграђивањем речних токова бранама, углавном због производње електричне енергије, водоснабдевања или наводњавања. Највеће вештачко језеро у Србији је Ђердапско језеро, приказано на слици лево.
Ледник је покретна маса леда која настаје изнад снежне границе. Ту се снег не топи, већ се таложи годинама. Највећи ледници на Земљи налазе се на Антарктику и Гренланду.
Домаћи задатак : У географском атласу пронаћи језера која смо помињали у овој лекцији.
V разред
32. Човек и вода - обрада
Лекција се налази у уџбенику, на странама 146. - 149.
Без воде нема живота. Прве велике цивилизације настале су у долинама великих река ( Тигар, Еуфрат, Нил итд. ). И поред користи које пружа човеку, вода може да нанесе и велику штету.
Поплаве настају због повећане количине воде у реци и изливања воде из речног корита. Условљавају их падавине, отапање снега , рушење брана итд.
Мере које спречавају појаву поплава су :
* изградња брана
* изградња вештачких језера
* изградња насипа и канала
* чишћење корита од наноса
У случају поплава, неопходно је поступати по упутствима спасилачких екипа, евакуисати становништво из поплављених подручја, обезбедити довољне количине воде за пиће, хране и лекова, дуж речних обала подићи насипе од џакова са песком и слично. Због могуће загађености не треба пити воду са чесме, већ флаширану или прокувану. Поплављени објекти морају добро да се осуше, очисте и дезинфикују како би се спречиле заразе и епидемије.
Поплаве настају због повећане количине воде у реци и изливања воде из речног корита. Условљавају их падавине, отапање снега , рушење брана итд.
Мере које спречавају појаву поплава су :
* изградња брана
* изградња вештачких језера
* изградња насипа и канала
* чишћење корита од наноса
У случају поплава, неопходно је поступати по упутствима спасилачких екипа, евакуисати становништво из поплављених подручја, обезбедити довољне количине воде за пиће, хране и лекова, дуж речних обала подићи насипе од џакова са песком и слично. Због могуће загађености не треба пити воду са чесме, већ флаширану или прокувану. Поплављени објекти морају добро да се осуше, очисте и дезинфикују како би се спречиле заразе и епидемије.
Бујице настају на просторима који имају већи нагиб и где је посечена шума. Бујице носе велику количину стена, земље и дрвећа. Оне спирају земљиште и изазивају бујичне поплаве. Честе су у Србији.
Загађење и заштита вода
Извори загађења вода су :
* отпадне воде из насеља и фабрика
* воде са пољопривредних површина на којима се користе вештачка ђубрива
* депоније смећа
* топле воде из термоелектрана
У будућности, богатство неке земље ће се мерити количином чисте воде. Србија има доста подземних и површинских вода али треба спречити њихово даље загађивање.
Извори загађења вода су :
* отпадне воде из насеља и фабрика
* воде са пољопривредних површина на којима се користе вештачка ђубрива
* депоније смећа
* топле воде из термоелектрана
У будућности, богатство неке земље ће се мерити количином чисте воде. Србија има доста подземних и површинских вода али треба спречити њихово даље загађивање.
Извори загађења Светског мора су: танкери, хаварије на нафтним платформама, путнички бродови, фабрике на обалама мора, луке, отпад који доспева у море, хотели и велики градови. Најопаснији загађивачи мора су нафта и уља.