52. Кратак преглед еволутивне разноврсности система органа за циркулацију животиња. Крв и лимфа. Крвне групе. Трансфузија. Наслеђивање крвних група
Разношење хранљивих материја, размену гасова као и екскрецију непотребних производа рада ћелија врши систем за циркулацију. У питању је посебан систем органа који је састављен од сложеног система цеви, цевчица и капилара.
Код најједноставнијих бескичмењака какви су сунђери и дупљари не постоје посебни органи за циркулацију. Ови организми имају посебне ћелије које служе за варење хране, а разношење хранљивих материја по читавом организму дешава се најчешће помоћу околне воде која струји кроз њихов организам.
Код сложенијих организама животињског света разликујемо отворен и затворен систем органа за циркулацију:
Отворени тип (кликни) система органа се јавља код црва, мекушаца и зглавкара. Код ових група животиња телесна течност циркулише кроз посебне судове али се излива из њих у просторе који се називају лакуне, одакле долази у директан контакт са ћелијама, у које даље хранљиве материје, гасови, хормони и сл. улазе процесом дифузије.
Затворени тип(кликни) система органа за циркулацију јавља се код чланковитих црва, главоношаца и свих кичмењака и разлика у односу на отворени је та што у овом систему крв циркулише кроз затворени систем крвних судова, од срца до ткива и назад. А размена материја између крви и ћелија дешава се преко зидова крвних судова и ћелијске мембране а никако не у директном контакту крви са ћелијом.
Циркулацију у овом систему одржава срчани мишић који се стално контрахује. Сви кичмењаци имају развијено срце које је код риба најједноставније и има једну комору и једну преткомору. Срце са две преткоморе и једном комором имају водоземци и гмизавци осим крокодила код којих као и код птица и човека срце има две преткоморе и две коморе.
Код најједноставнијих бескичмењака какви су сунђери и дупљари не постоје посебни органи за циркулацију. Ови организми имају посебне ћелије које служе за варење хране, а разношење хранљивих материја по читавом организму дешава се најчешће помоћу околне воде која струји кроз њихов организам.
Код сложенијих организама животињског света разликујемо отворен и затворен систем органа за циркулацију:
Отворени тип (кликни) система органа се јавља код црва, мекушаца и зглавкара. Код ових група животиња телесна течност циркулише кроз посебне судове али се излива из њих у просторе који се називају лакуне, одакле долази у директан контакт са ћелијама, у које даље хранљиве материје, гасови, хормони и сл. улазе процесом дифузије.
Затворени тип(кликни) система органа за циркулацију јавља се код чланковитих црва, главоношаца и свих кичмењака и разлика у односу на отворени је та што у овом систему крв циркулише кроз затворени систем крвних судова, од срца до ткива и назад. А размена материја између крви и ћелија дешава се преко зидова крвних судова и ћелијске мембране а никако не у директном контакту крви са ћелијом.
Циркулацију у овом систему одржава срчани мишић који се стално контрахује. Сви кичмењаци имају развијено срце које је код риба најједноставније и има једну комору и једну преткомору. Срце са две преткоморе и једном комором имају водоземци и гмизавци осим крокодила код којих као и код птица и човека срце има две преткоморе и две коморе.
Крв и лимфа
Крв је течно везивно ткиво које се састоји од крвне плазме и крвних ћелија, познатијих као крвна зрнца. Крвна плазма је течност жућкасте боје која чини преко 96% запремине крви у којој су уроњене крвне ћелије. Она садржи масти, протеине, витамине, хормоне, одбрамбене протеине-антитела. Крвне ћелије су црвена и бела крвна зрнца и крвне плочице. Оне се међусобно разликују по облику, величини. Настају у коштаној сржи а разгражују се у јетри и слезини.
Крв је течно везивно ткиво које се састоји од крвне плазме и крвних ћелија, познатијих као крвна зрнца. Крвна плазма је течност жућкасте боје која чини преко 96% запремине крви у којој су уроњене крвне ћелије. Она садржи масти, протеине, витамине, хормоне, одбрамбене протеине-антитела. Крвне ћелије су црвена и бела крвна зрнца и крвне плочице. Оне се међусобно разликују по облику, величини. Настају у коштаној сржи а разгражују се у јетри и слезини.
Црвена крвна зрнца еритроцити- Сочивастог су облика и немају једро, њихова боја потиче од хемоглобина који садржи гвожђе ради прихватања кисеоника и угљен-диоксида јер је улога еритроцита у крви управо преношење ових гасова од плућа до ћелија и обратно. Живе 120 дана. Има их 3,5 до 5,5 милиона по мм3 крви.
Бела крвна зрнца леукоцити- су најразноврсније ћелије крви . Има их 6-8 хиљада у мм3 крви. Неправилног су облика и имају једро. Њихова улога је у одбрани организма. Када се јави неки узрочник болести оне се провлаче кроз зидове капилара улазе у међућелијски простор и „прождиру“ га. Када је организам под упалом број леукоцита је повећан. Осим у костној сржи настају и у тимусу (грудној жлезди).
Крвне плочице тромбоцити- су најситније ћелије крви чија је улога у њеном згрушавању. Немају једро. Има их 150-300 хиљада у мм3 крви. Када се деси нека повреда они се скупљају на том месту и праве угрушак око кога се формира краста.
Лимфа је бледожута течност која посредује између ћелија ткива и ћелија крви. Она се сакупља у ткивима а одводи у крв. Има улогу у одбрани организма јер садржи леукоците.
Крвне групе и њихово наслеђивање; трансфузија
Код човека крв се разликује по групама. Постоје 4 врсте крвних група А, Б, АБ и О. Оне се одређују на основу посебних протеина (антигена) на мембрани еритроцита. Особа А крвне групе има А антиген на еритроцитима и тако редом. О крвна група не поседује нити један антиген. Свака крвна група има супротан протеин (антитело) у крвној плазми. Тако особа А крвне групе има антитело Б у плазми и тако редом.
Крвне групе и њихово наслеђивање; трансфузија
Код човека крв се разликује по групама. Постоје 4 врсте крвних група А, Б, АБ и О. Оне се одређују на основу посебних протеина (антигена) на мембрани еритроцита. Особа А крвне групе има А антиген на еритроцитима и тако редом. О крвна група не поседује нити један антиген. Свака крвна група има супротан протеин (антитело) у крвној плазми. Тако особа А крвне групе има антитело Б у плазми и тако редом.
Трансфузија је процес преношења крви из једне особе у циркулаторни систем друге особе. Примењује се у случајевима повреда, великог губитка крви приликом операција и сл. Јако је важно да се приликом трансфузије одреде крвне групе како не би дошло до смртног исхода због неподударности крвних група. Поред поделе на AБO групе, постоји и резус фактор (Rh фактор), који је добио назив по Резус мајмуну код кога је и први пут откривен. Сви људи се деле на Rh+ (рх позитивне) и Rh- (рх негативне). Људи са Rh+ крвљу стварају резус протеин, док га људи са Rh- крвљу не стварају. При трансфузији, поред AБO група, пази се и на овај фактор.
53.Срце и крвни судови. Грађа и рад срца. Артерије, вене и капилари. Лимфни судови. Крвоток и лимфоток. Одбрамбене способности организма. Вакцине
Срце је шупљи мишићни орган величине песнице, тежине око 300г. Налази се у средини грудног коша између оба плућна крила. Обавијено је срчаном марамицом, која је двослојна. Спољашња марамица належе на плућа и грудни кош а унутрашња само на срце. Срце је уздужном мишићном преградом подељено на леву и десну половину, а свака половина је танком попречном преградом подељена на мању преткомору и већу комору. Између преткомора и комора налазе се срчани залисци који усмеравају крв из преткомора у коморе и спречавају да се крв врати у супротном смеру.
https://www.thinglink.com/scene/625739158773563392?buttonSource=viewLimits
Рад срца се састоји из две фазе; грчење –систола и опуштање-дијастола преткомора и комора. Ово грчење и опуштање назива се срчани циклус и траје 0.08 секунди. Када се преткоморе грче, коморе се шире и пуне крвљу, а кад се коморе грче потискују крв даље у крвни суд, а преткоморе се шире и пуне крвљу. Рад срца је могућ захваљујући ћелијама у зиду десне преткоморе које стварају надражај и под контролом је продужене мождине.
https://www.thinglink.com/scene/625739158773563392?buttonSource=viewLimits
Рад срца се састоји из две фазе; грчење –систола и опуштање-дијастола преткомора и комора. Ово грчење и опуштање назива се срчани циклус и траје 0.08 секунди. Када се преткоморе грче, коморе се шире и пуне крвљу, а кад се коморе грче потискују крв даље у крвни суд, а преткоморе се шире и пуне крвљу. Рад срца је могућ захваљујући ћелијама у зиду десне преткоморе које стварају надражај и под контролом је продужене мождине.
Крвни судови:
Артерије – су трослојни крвни судови који одводе крв из срца. Највећа артерија зове се АОРТА и она односи крв из леве коморе у тело, гранајући се на мање артерије.
Вене- су двослојни, тањи крвни судови који доводе крв у срце. Вене се гранају на мање вене и венуле, а ове на капиларе.
Капилари – су најмањи крвни судови који повезују вене и артерије (види слику)
Артерије – су трослојни крвни судови који одводе крв из срца. Највећа артерија зове се АОРТА и она односи крв из леве коморе у тело, гранајући се на мање артерије.
Вене- су двослојни, тањи крвни судови који доводе крв у срце. Вене се гранају на мање вене и венуле, а ове на капиларе.
Капилари – су најмањи крвни судови који повезују вене и артерије (види слику)
Крвоток и лимфоток
Крвоток чини крв која се креће затвореном мрежом крвних судова захваљујући сталном пулсирању срца. Крв богата кисеоником из плућа долази до леве преткоморе срца, одатле у леву комору а затим преко аорте свуда по телу. Артеријска крв (оксигенисана, богата кисеоником) долази до артеријских капилара где предаје кисеоник и хранљиве материје, а узима угљен-диоксид и продукте метаболизма и прелази у венске капиларе и из њих веном даље у десну преткомору срца па у десну комору. Грчењем десне коморе крв иде у плућну артерију, која води крв у плућа где се она опет оксигенише.
Лимфоток чини лимфа која се креће системом лимфних судова, капилара и органа. Лимфни судови слични су венама и гранају се на мање лимфне капиларе. Лимфни органи су крајници, слезина, и лимфни чворови.
Одбрамбене споссобности организма; Вакцине
Имунитет је способност организма да се брани од болести. Може бити природни, вештачки као и активни и пасивни. Природни се стиче током живота, нпр. беба од мајке добија готова антитела и такав је природни пасивни имунитет. Активни природни имунитет се добија након прележане неке болести. Вештачки имунитет се постиже вакцинисањем.
Вакцине садрже умртвљене или ослабљене узрочнике болести. Не изазивају болест али буде имуни одговор тако што узрокују производњу антитела. Антитела ће када се инфицирамо да се „залепе“ за антиген (вирус или бактерију) и тако обележе узрочника болести да би га ћелије нашег имуног система брже препознале и лако унуштиле.
Домаћи задатак:
Прочитати и научити лекцију из уџбеника сртане 150-162. Урадити лекцију у радним листовима стране 84-90 и послати на мејл [email protected]
Обавезно нагласити своје име, презиме и одељење.
Прочитати и научити лекцију из уџбеника сртане 150-162. Урадити лекцију у радним листовима стране 84-90 и послати на мејл [email protected]
Обавезно нагласити своје име, презиме и одељење.
Распоред часова биологије за седми разред на каналу РТС3 за ову недељу 30.03. до 03.04. могу се пронаћи на линку https://www.rasporednastave.gov.rs/vii-razred.php