55.Како загађење воде делује на живи свет- вежба
На прошлом часу спомињали смо да је један од негативних утицаја човека на природу загађивање животне средине. Људи својим неодговорним понашањем загађују ваздух, воду, земљиште. До сада смо научили да је вода животна средина милионима врста биљака и животиња, и да нарушавањем природног баланса воденог екосистема нарушавамо живот врста које у њој живе. У крајњој линији тако загађена вода долази и до људи у виду пијаће воде, која као таква није за човекову употребу.
Данас пратимо како загађење воде утиче на живи свет на примеру организма познатог као газивода.
Данас пратимо како загађење воде утиче на живи свет на примеру организма познатог као газивода.
Hydrometra stagnorum- газивода
Hydrometra stagnorum- газивода је инсект који припада породици водених буба, распрострањена је свуда по свету, али најразличитије врсте се срећу у тропским пределима. Добио је име по својој способности да се креће по самој површини воде. Газиводе су сиве до црне боје , и релативно су крупне бубе које могу да нарасту и до 13мм. Њихово тело и ноге су дугачке и танке. Газиводе обично немају крила. Као и сви инсекти имају 3 пара екстремитета али су им антене на глави јако дуге па могу да изгледају као додатни пар ногу. Њихово тело и ноге су дугачке и танке што им помаже да им тело буде лагано и тиме да се лакше одржавају на води. Такође имају ситне длачице на ногама које имају исту улогу, дакле да им помогну да не потону.
Газиводе живе у споротекућим потоцима, јер су јако крхки инсекти које би брза вода могла лако да однесе и утопи. Затим их има на крајевима бара и мочвара, на местима где је вода плитка, где нема риба, жаба и птица којима би могле да буду храна. Не крећу се ни по загађеним водама јер би се тако прљавштина из воде лепила за длачице на њиховим ногама што би отежало њихово тело и учинило да могу да потону. Обично живе близу биљне вегетације где полажу своја јаја изнад воде. Као одрасле полако се крећу по површини воде вребајући свој плен. Хране се ларвама комараца, и мувама које су им омиљена храна. Газиводе могу и да скачу ако су узнемирене. Хајде да погледамо једну газиводу у лову на плен...
Газиводе живе у споротекућим потоцима, јер су јако крхки инсекти које би брза вода могла лако да однесе и утопи. Затим их има на крајевима бара и мочвара, на местима где је вода плитка, где нема риба, жаба и птица којима би могле да буду храна. Не крећу се ни по загађеним водама јер би се тако прљавштина из воде лепила за длачице на њиховим ногама што би отежало њихово тело и учинило да могу да потону. Обично живе близу биљне вегетације где полажу своја јаја изнад воде. Као одрасле полако се крећу по површини воде вребајући свој плен. Хране се ларвама комараца, и мувама које су им омиљена храна. Газиводе могу и да скачу ако су узнемирене. Хајде да погледамо једну газиводу у лову на плен...
Домаћи задатак:
Сада када смо научили о газиводи можемо да урадимо екперимент на страни 49 у нашим уџбеницима. Експеримент можете да урадите и сами код куће или да одговорите на питања гледајући слике у књизи. Кад то завршите проверите своје знање на страни 50 у уџбенику, да видите да ли сте схватили који су позитивни а који негативни утицаји човека на природу. Свој домаћи шаљете наставници на проверу на мејл [email protected]
56. Заштита живих бића и животне средине - oбрада
„Ако желиш да промениш свет крени од себе“ рекао је кинески филозоф Конфучије. Ово је уједно и први и најважнији корак који можеш да предузмеш у очувању природе. Мењајући сопствене лоше навике према природи, и чинећи своје свакодневне навике еколошки одговорнијим учинићемо много за природу. Својим примером показујемо и другима око нас како би требало да се односе према природи.
Како да заштитимо природу
1. Заштита и обнова станишта
Ради очувања биодиверзитета неког подручја често се она проглашавају заштићеним. Зависно од величине овог подручја и његовог значаја постоје национални паркови, паркови природе, специјални резервати природе и друге категорије заштићених подручја. У оквиру ових подручја људи морају да се понашају одговорно и у складу са природом и свако другачије понашање им је строго забрањено и кажњиво законом. У њима нпр. не сме да се лови, пеца, беру биљке, фотографише без посебне дозволе, пали ватра, кампује и слично.
Највеће територије које уживају овакву заштиту јесу национални паркови. У Србији постоји пет националних паркова и то су Фрушка гора, Ђердап, Тара, Копаоник, и Шар планина (кликом на име националног парка можеш да посетиш његову страницу и видиш све природне лепоте тог места)
Ради очувања биодиверзитета неког подручја често се она проглашавају заштићеним. Зависно од величине овог подручја и његовог значаја постоје национални паркови, паркови природе, специјални резервати природе и друге категорије заштићених подручја. У оквиру ових подручја људи морају да се понашају одговорно и у складу са природом и свако другачије понашање им је строго забрањено и кажњиво законом. У њима нпр. не сме да се лови, пеца, беру биљке, фотографише без посебне дозволе, пали ватра, кампује и слично.
Највеће територије које уживају овакву заштиту јесу национални паркови. У Србији постоји пет националних паркова и то су Фрушка гора, Ђердап, Тара, Копаоник, и Шар планина (кликом на име националног парка можеш да посетиш његову страницу и видиш све природне лепоте тог места)
2. Оснивање организација за заштиту природе
Да би се природа очувала на мањем или на већем подручју нажалост није довољан појединац, удруживање већег броја људи у организације за очување биљних и животињских врста може да допринесе бројним променама на боље у сектору очувања природе. Заједно смо јачи!
Логои неких од највећих светских и српских организација за очување природе, биљака и животиња
3. Повратак врста у њихова природна станишта
Из бројних разлога описаних у претходној лекцији врсте изумиру на неком станишту. Међутим уколико врста није изумрла (клик на нови појам), могућ је њен повратак на станиште са кога је ишчезла.
Последњи дабар у Србији одстрељен је на Дунаву 1920. године. Од тога дана па наредних сто година у нашој земљи дабровима се губи сваки траг, док их научници нису вратили у Засавицу и Обедску бару које имају статус резервата природе. Сада у нашој земљи има поново даброва и њихов број је око 100 једники.
дабар :-)
4.Доношење закона и других докумената
Закони које доноси држава везани за очување и заштиту природе, биљака и животиња морају да се поштују јер у супротном следи строга казна. Такође постоје и бројна штампана издања у којима можемо да се обавестимо о врстама које су угрожене. Такве врсте стављају се на тзв. црвене листе и у црвене књиге.
Црвене књиге у себи садрже све податке о угроженој врсти (клик на нови појам) и то нпр. где она живи, колико јединки броји, као и све друге детаљне описе врсте. До данас су у Србији објављене Црвене књиге о флори Србије, дневним лептирима, водоземцима и гмизавцима.
Домаћи задатак:
1. Прочитајте причу о првом националном парку на свету ,Јелоустон у САД, а затим одговорите на питања на страни 53. и 54. у вашем уџбенику.
2. Провери своје знање о националним парковима у Србији на страни 55. у уџбенику.
3. Прочитајте причу о птици Додо, и одговорите на питања из уџбеника на страни 56. Ако вам прича није дала довољно података да одговорите на питања о томе како је ова врста изумрла, онда више информација погледајте кликом на текст Како је изумрла птица Додо?
|
Распоред часова биологије за пети разред на каналу РТС3 за ову недељу од 13.04. до 16.04. могу се пронаћи на линку https://www.rasporednastave.gov.rs/v-razred.php