61. Значај биљних врста за човека- oбрада
Биљке су аутотрофни организми који сами себи стварају храну у процесу који нам је познат као фотосинтеза. У овом процесу оне производе гас без кога живот на Земљи овакав каквим га данас знамо, не би био могућ. Који је то гас? Тако је то је кисеоник...осим тога биљке су и храна човеку и другим животињама.
Биљке које човек гаји називају се културним биљкама. Овакве биљне културе гаје се на пољопривредним, обрадивим површинама, у баштама и парковима... различитих су намена, осим за исхрану гаје се и за израду намештаја, производњу папира, конопца, као лековите, за израду козметичких препарата...Оне биљке које човек не гаји зовемо самониклим.
Биљке које човек гаји називају се културним биљкама. Овакве биљне културе гаје се на пољопривредним, обрадивим површинама, у баштама и парковима... различитих су намена, осим за исхрану гаје се и за израду намештаја, производњу папира, конопца, као лековите, за израду козметичких препарата...Оне биљке које човек не гаји зовемо самониклим.
Јестиве и зачинске биљке
У својој исхрани човек користи целе биљке или само неке њихове делове:
У својој исхрани човек користи целе биљке или само неке њихове делове:
код брескве једемо плодове, код шаргарепе корен a код кромпира једемо његово стабло
Неке делове обрађујемо и од њих правимо џемове, слатка, сокове и сл. Од житарица правимо брашно, па хлеб и друга пецива. Житарице су гајене врсте трава, чије зрно се зове крупа. Сетите се садили сте је у екперименту. Житарице које се најчешће користе у људској исхрани и најчешће гајене у нашој земљи су пшеница, кукуруз, овас, јечам, раж. Поједине врсте биљака користимо и како би побољшали укус наше хране као зачине нпр. ловоров лист, оригано, першун, влашац, бибер...
Индустријске биљке
Када биљке користимо као сировину за производњу онда говоримо о индустријским биљкама. Нпр. у кулинарству користимо уље, сирће, шећер, сенф...уље добијамо од маслина и сунцокрета, сирће од јабуке, шећер од шећерне трске или шећерне репе, сенф од слачице...
Када биљке користимо као сировину за производњу онда говоримо о индустријским биљкама. Нпр. у кулинарству користимо уље, сирће, шећер, сенф...уље добијамо од маслина и сунцокрета, сирће од јабуке, шећер од шећерне трске или шећерне репе, сенф од слачице...
у нашим крајевима за производњу шећера користи се шећерна репа (слика десно) у топлијим крајевима у ту намену користи се шећерна трска
За производњу тканине користе се памук и лан.
Цвет лана. Поља памука и биљка памука
Украсне биљке
Поједине врсте биљака људи користе само због њихових лепих цветова и лепих листова, па такве биљке зовемо украсним. Можемо их видети у нашим домовимма, на терасама у парковима и сл.
Поједине врсте биљака људи користе само због њихових лепих цветова и лепих листова, па такве биљке зовемо украсним. Можемо их видети у нашим домовимма, на терасама у парковима и сл.
Холандију називају и „Земља лала“ јер је ова земља позната по узгоју овог прелепог цвећа; Поља лала
Самоникле биљке
Све производе од биљака о којима смо говорили човек може да добије и од оних врста које расту слободне у природи. Такве врсте се називају самоникле биљке. И оне могу да буду јестиве и лековите. Јестиве се користе за израду разних посластица слатких и сланих. Сокови и пекмези се праве од шумских јагода, трњина, дрен и шипка.
Све производе од биљака о којима смо говорили човек може да добије и од оних врста које расту слободне у природи. Такве врсте се називају самоникле биљке. И оне могу да буду јестиве и лековите. Јестиве се користе за израду разних посластица слатких и сланих. Сокови и пекмези се праве од шумских јагода, трњина, дрен и шипка.
шумска јагода, трњина, дрен и шипак
Од листова коприве могу се правити пите, чорбе, сокови, од зеља и винове лозе сармице, од листова сремуша или маслачка салата.
винова лоза, сремуш, зеље и коприва
Самоникле биљке могу бити и лековите. То њихово својство дугују једињењима која се стварају у њиховим различитим деловима, у листу (нана), цветовима ( кантарион, камилица), у плодовима (шипак, липа) или у кори стабла (врба). Лековите биљке се беру на чистим, нетакнутим местима у природи јер на тај начин остају незагађене. Треба их правилно брати, како се не би оштетиле, затим осушити и припремити. Најчешће од ових врста правимо чајеве, али се многе користе и за мелеме, помаде и сл.
Камилица, кантарион и нана
Приликом брања самониклих биљака строго водите рачуна о отровним врстама!!!!!
Кукута, велебиље и кукурек
62. Значај животињских врста за човека- oбрада
Пас је прва животиња коју је човек припитомио, пре више десетина хиљада година и од тада је његов верни друг, пратилац, и љубимац. Поред паса људи су припитомили многе друге животињске врсте од којих имају вишеструке користи.
Домаће животиње
Човек гаји животиње како би од њих добио производе који су му потребни, млеко, јаја за исхрану, перје и вуну за одећу и сл. У ранија времена такође су гајене за вучу, нпр волови и коњи, док су их у данашње време замениле машине.
Домаће животиње
Човек гаји животиње како би од њих добио производе који су му потребни, млеко, јаја за исхрану, перје и вуну за одећу и сл. У ранија времена такође су гајене за вучу, нпр волови и коњи, док су их у данашње време замениле машине.
Крава са телетом, пиле и овца
Дивље животиње
Човек дивље животиње пре свега користи у својој исхрани. Данас се изловљавање ових животињских врста строго контролише, због њихове угрожености.
Човек дивље животиње пре свега користи у својој исхрани. Данас се изловљавање ових животињских врста строго контролише, због њихове угрожености.
Фазан, препелица, срна , јелен
Гајење инсеката
У нашој земљи развијено је пчеларство. Пчеле се гаје ради меда и пчелињег воска. Оне праве и прополис који даје чврстину пчелињем саћу а има и антибиотско дејство па штити пчеле од разних микроорганизама. Сматра се да прополис има слично дејство и на људски организам па је и ту нашао примену.
медоносна пчела
Други инсект који се гаји у свету јесте свилена буба. Свилена буба заправо није буба већ ноћни лептир. Гусенице овог лептира обавијају се у свиленим влакнима од којих се прерадом добија свила. Потребно је око 75. 000 лутки овог инсекта, како би се добио 1кг сирове свиле.
Други инсект који се гаји у свету јесте свилена буба. Свилена буба заправо није буба већ ноћни лептир. Гусенице овог лептира обавијају се у свиленим влакнима од којих се прерадом добија свила. Потребно је око 75. 000 лутки овог инсекта, како би се добио 1кг сирове свиле.
Свилена буба (лево) и лутке свилене бубе (десно)
Опасности у царству животиња Неке врсте животиња преносиоци су заразних болести, оне заразу могу пренети на другу животињу или на човека. На пример крпељ. Крпељ је пауколики ектопаразит. Крпељи најчешће бораве на врху високих трава где чекају пролазак животиње (и човека) на коју се после идентификације мирисом закаче помоћу посебних кука на предњим ногама. Крпељи могу бити преносиоци бројних бактерија, најчешће бактерије која може проузроковати лајмску болест која је безопасна ако се довољно рано утврди. У каснијем стадијуму ова болест проузрокује компликације као нпр. артритис, хронично отицање зглобова као и оштећења периферног нервног система. Убод крпеља је безболан тако да је након боравка у природи неопходно прегледати кожу целог тела. Посебно пажњу треба посветити контроли места са нежном кожом, док је код деце неопходна комплетна контрола. Овај паразит, уколико се не уклони, остаје дуго на телу. |
Осим као преносиоци болести неке од животињских врста су и отровне, међу најотровнијим врстама у нашој земљи издвајају се змије и то поскок, шарка и шарган.
Поскок са карактеристичним „рогом“
|
Шарка
|
Шарган
|
Домаћи задатак:
одговорити на питања на странама 67., 68. и 69. из уџбеника. Домаћи послати наставници на проверу на [email protected]
Резултати анкете са прошлог часа
Важно!!!
Следећег часа, дакле час број 63. имаћете тест, понедељак 11. мај од 11 сати до 12 сати. Радићете га као и претходни тест. На часу број 63. биће постављен линк који ће бити активан свега сат времена (од 11 сати до 12 сати), као и прошли пут кликнућете на линк да започнете тест, онда се отвори тест, и кад га завршите кликнете на проследи. За тест обновити област Живот у екосистему или у уџбенику странице од 36. до 69.
Следећег часа, дакле час број 63. имаћете тест, понедељак 11. мај од 11 сати до 12 сати. Радићете га као и претходни тест. На часу број 63. биће постављен линк који ће бити активан свега сат времена (од 11 сати до 12 сати), као и прошли пут кликнућете на линк да започнете тест, онда се отвори тест, и кад га завршите кликнете на проследи. За тест обновити област Живот у екосистему или у уџбенику странице од 36. до 69.