66. Систем органа за излучивање. Систем органа за размножавање- систематизација
Драги ученици пред вама су неки од модела органа који су стигли на време на моју мејл адресу, и у које је уложено пуно труда и рада. Презентације нису представљене из техничких разлога, позивам вас да и даље шаљете радове и можда се и ваш нађе у галерији. Хвала децо и једно велико БРАВО за труд и таленат.
67. Дефиниција здравља човека. Пубертет и адолесценција
Адолесценција (од лат. adolescere – „расти, сазревати“) представља прелазно и најобимније доба човековог развоја. Адолесцент више није дете, али још увек није ни одрастао човек. Овим прелазним добом обухваћено је и безброј проблема младе личности. Адолесценција је период, током које се дотадашња деца преображавају у одрасла бића, како по свом телесном изгледу, тако и психолошки и социјално. Адолесценција започиње пубертетом.
Пубертет је појам који се односи на период живота између детињства и младости. Период раста и развоја, у току кога људска јединка завршава процес полног сазревања и стиче телесну способност обнављања врсте, означава се као пубертет. Иако су осцилације могуће, сматра се да почиње око једанаесте, а завршава се око петнаесте године (по нeкима од 13 до 20). Најважније промене које се дешавају у пубертету односе се на постепен, али често буран развој секундарних полних карактеристика, емоционалне нестабилности.
Девојчице у пубертет улазе нешто раније од дечака, што можемо да видимо најчешће као разлику у висини и развијености, па су зато девојчице у нпр. петом разреду више и крупније од дечака који ће их стићи тек касније око осмог разреда.
Примарне полне карактеристике су присутне одмах по рођењу и директно су укључене у репродукцију. У примарне полне карактеристике спадају: полни хромозоми, гамети, полни органи, полни хормони, анатомија унутрашњих и спољашњих полних органа.
Секундарне полне карактеристике се развијају касније у животу (обично за време пубертета) и не учествују у репродукцији директно. Код људи у секундарне полне карактеристике спадају: облик и маљавост лица, однос масног ткива и мишића у општој конституцији тела, облик и маљавост тела, присуство или одсуство адамове јабучице.
Погледајмо неколико видеа на тему адолесценције и пубертета:
|
|
68. Проблеми везани за период одрастања (делинквенција, болести зависности)- oбрада
Болести зависности најчешће почињу да се развијају у периоду адолесценције и то су алкохолизам, наркоманија и пушење а у новије време развијена је и зависност од коцкања, интернета и у знатној мери од седатива или у народу познатијих као „лекова за смирење“. Зависници од било којих од поменутих порока најчешће оправдање за своју зависност правдају тиме да се осећају боље. Да ли је то заиста тако?
Научно је доказано да болести зависности доводе до хемијских промена у мозгу, да утичу на рад органа у организму да ометају нормално расуђивање, узрокују психичку и физичку зависност, што на крају резултира бројним стресовима како за зависника тако и за његову породицу.
Научно је доказано да болести зависности доводе до хемијских промена у мозгу, да утичу на рад органа у организму да ометају нормално расуђивање, узрокују психичку и физичку зависност, што на крају резултира бројним стресовима како за зависника тако и за његову породицу.
Алкохол се често повезује са добрим расположењем, зато му многи пибегавају. Алкохоличар је особа која због дуготрајне неконтролисане, прекомерне употребе аклохола има здравствене и социјалне тешкоће. Поменути поремећаји се односе на: телесна оштећења (желудац, јетра, периферни живци и др.), емоционалне поремећаје (страх, психичка лабилност, немир, напетост и сл.), породичне тешкоће (поремећај породичних односа), професионални проблеми, (смањена могућност функционисања на послу, као и поремећаји у односу са колегама и сл.) и општи социјални поремећаји који се испољавају у виду опште изолованости и у занемаривању основних друштвених обавеза.
Зависност од алкохола је најчешће таквог карактера да зависници могу да је прекину снагом своје воље, но то је теже учинити него рећи. Управо због бројних хемијских промена које су се организму десиле, у покушају да се одбрани од токсина, организам бива навикнут на ново стање функционисања и таква особа сада захтева чак и лечење у некој од установа које се баве болестима зависности.
Адолесценти могу постати зависни од алкохола после само пола године, а сметње које конзумирање алкохола доноси организму су бројне и могу да за собом оставе доживотне последице. |
Пушење као и алкохолизам код адолесцената почиње из радозналости и знатижеље. Иако има бројне негативне последице по наше здравље, дуванском диму смо изложени од најранијег детињства. Људи који у свој организам свесно уносе дувански дим, називају се активни пушачи. Међутим дувански дим нема штетне последице само на њих него и на све друге људе у њиховом окружењу који нису пушачи али су изложени диму зато што бораве у истој просторији. Та појава се назива пасивно пушење. Зато су у многим земљама па и код нас забранили пушење у затвореним просторима 8ресторани, позоришта, градски превоз...), управо да би се заштитили они људи који нису пушачи.
Најчешће се када се говори о штетности дувана истиче његово дејство на наша плућа. Ваша плућа су када су здрава, сунђераста, препуна мехурића (алвеола) са ваздухом. Плућа пушача су тамна и алвеоле су слепљене, што значајно отежава дисање. Међутим у цигаретама постоји око 4000 штетних састојака и сви се они осим у плућа преко крви разносе до свих делова тела, па можемо рећи да је дуван штетан за цео организам.
Наркоманија- представља можда и најопаснији вид зависности. Према Светској здравственој организацији дрога је "свака супстанца, која је у стању да, када се нађе у живом организму, модификује његову једну или више функција и да након поновљене употребе доведе до психичке или физичке зависности". Дроге су различите природне или хемијски синтетизоване супстанце које имају психоактивни учинак. Оне првенствено делују на вегетативни нервни систем. Неке од њих при продуженом конзумирању стварају тежу или лакшу зависност и имају разне последице на здравље конзумента.
Болест зависности од дрога се назива наркоманија. Према психоактивним учинцима, дроге се могу поделити на опијате, депресанте – седативе, стимуланте и халуциногене. Године коришћења и ризична понашања која прате употребу дрога често се везују и са појавом болести попут АИДС-а, хепатитиса Ц и многих других. Сви зависници пате од озбиљних телесних и душевних поремећаја.
Домаћи за ову недељу немате, молим вас да је искористите да пошаљете оне домаће задатке са којима касните из оправданих разлога. Хвала!