68. Израчунавања у хемији (стехиометрија) – утврђивање Стехиометрија са вишком реактанта Уколико се помешају одређене количине реактаната, али тако да њихове количине не одговарају стехиометријским односима из хемијске реакције, једна од супстанци ће у потпуности изреаговати, а друга ће остати у вишку. Значи да уколико су вам у задатку дати подаци за оба реактанта потребно је проверити да ли оба реактанта реагију у потпуности или један остаје у вишку. Постоји више начина да се провери који је реактант у вишку. Показаћу вам један од начина. 1. Израчунај масу калцијум-оксида која настаје у реакцији 10g калцијума и 20g кисеоника? Која супстанца је у вишку и колико грама? (Ar(Ca)꓿40 Ar(О)꓿16) m= 10g m=20g 2Ca + O2 → 2 CaO m= 2∙40g=80g m= 2∙16g= 32g 10/80=0,125 20/32=0,625 Поделили смо масу (или број молова или број молекула) која је дата у задатку са масом (или број молова или број молекула) коју читамо из једначине. Супстанца код које смо дељењем добили мањи број реагује у потпуности ( у овом случају у потпуности реагује калцијум), а друга супстанца је у вишку ( у овом случају кисеоник). Сада прерачунавамо масу калцијум-оксида која настаје у реакцији користећи масу калцијума зато што он реагује у потуности. m=10g m= ? 2Ca + O2 → 2 CaO m= 2∙40g= 80g m=2∙(40+16)g =112 g
10g : m = 80g : 112g m ∙ 80g = 10g ∙ 112g Решавањем пропорције добијамо следеће решење: m = 14 g калцијум - оксида. Да бисмо одредили колико грама кисеонима је у вишку треба прво одредити колико грама кисеоника реагује. Масу кисеоника која реагује можемо одредити стехиометријским израчунавањем, а можемо и преко Закона о одржању масе. Ја ћу вам показати на други начин зато што је краћи. m= 10g x m=14g 2Ca + O2 → 2 CaO x =14g - 10g x = 4g кисеоника реагује Масу кисеоника која је у вишку налазимо тако што од масе кисеоника која је дата у задатку одузмемо масу кисеоника која регује. x =20g - 4g x = 16g кисеоника је у вишку.
2. Колико грама воде настаје у реакцији 4,5 мола водоника са 4,5 мола кисеоника? (Ar(H)꓿1 Ar(О)꓿16) n= 4,5 mol n= 4,5 mol 2H2 + O2 → 2 H2O n = 2 mol n= 1 mol 4,5/2=2,25 4,5/1=4,5 Супстанца код које смо дељењем добили мањи број реагује у потпуности ( у овом случају у потпуности реагује водоник), а друга супстанца је у вишку ( у овом случају кисеоник). Сада прерачунавамо масу воде која настаје у реакцији користећи количину водоника зато што он реагује у потуности. n= 4,5 mol m= ? 2H2 + O2 → 2 H2O n = 2 mol m= 2∙( 2∙1+16)g =36 g
4,5 mol : m = 2 mol : 36g m ∙ 2 mol = 4,5 mo ∙ 36g Решавањем пропорције добијамо следеће решење: m = 81 g воде. Обрађену лекцију напишите у школску свеску. Задатак за вежбање: 1. Колико грама хлороводоника настаје у реакцији између 10g водоника и 10g хлора? Која супстанца је у вишку и колико грама? (Ar(Cl)꓿35,5 Ar(H)꓿1) (Решење: настаје 10,28 g хлороводоника, маса кисеоника која реагује је 0,28 g, а маса кисеоника која је вишак је 9,72 g 2. Задатак из ваше збирке за пријемни. У реакцији 3g угљеника са 6g кисеоника настаје угљеник(IV)-оксид. Који реактант је у вишку и остаје неизреагован, и колико грама?
69. Хемијске реакције и израчунавања – утврђивање
Област обновити на платформи за 7.разред на 54, 56, 58, 59 и 66. часу. Задаци за вежбање: 1. У реакцији између 48g угљеника и одговарајуће масе кисеоника настало је 112g угљеник(II)-оксида. Применом Закона одржања масе, израчунај масу кисеоника. 2. Израчунај однос маса елемената у сумпор(VI)-оксиду. 3. Колико грама амонијака настаје при реакцији 0,6g водоника са одговарајућом количином азота? 4. Запиши и изједначи једначину дате хемијске реакције и одреди да ли је у питању реакција анализе или реакција синтезе. хлор + кисеоник → хлор(IV)-оксид 5. Израчунај масу 50 молова кисеоника (кисеоник је увек молекул, О2). 6. Израчунај број молова сумпор(IV)-оксида који настаје сагоревањем 6,4g сумпора. 7. Разлагањем жива(II)-оксида настаје 0,25 молова кисеоника. Колико грама жива(II)-оксида се разложило? 8. Натријум-хлорид (кухињска со) настаје синтезом натријума и хлора. Колико је молекула хлора потрeбно за добијање 1 грама натријум-хлорида?
70. Материја и супстанца, физичкa и хемијскa својства супстанци и физичке и хемијске промене супстанци – утврђивање