VI разред
25. Угроженост домаћих животиња, огледних животиња и крзнашица - обрада
* Многим животињама прети истребљење зато што не могу да опстану у свету који се стално мења деловањем човека
* Ретке, угрожене и заштићене животиње у Србији: Аполонов лептир (Parnassius apollo) , липњан (Thumallus thumallus ), степски соко (Falco cherrug ), велики тетреб (Tetrao urogallus), белоглави суп (Gyps fulvus), орао крсташ (Aquila heliaca), белонокта ветрушка (Falco naumanni), велика дропља (Otis tarda), шарени твор (Vormela peregusna)
25. Угроженост домаћих животиња, огледних животиња и крзнашица - обрада
* Многим животињама прети истребљење зато што не могу да опстану у свету који се стално мења деловањем човека
* Ретке, угрожене и заштићене животиње у Србији: Аполонов лептир (Parnassius apollo) , липњан (Thumallus thumallus ), степски соко (Falco cherrug ), велики тетреб (Tetrao urogallus), белоглави суп (Gyps fulvus), орао крсташ (Aquila heliaca), белонокта ветрушка (Falco naumanni), велика дропља (Otis tarda), шарени твор (Vormela peregusna)
* Угрожене расе домаћих животиња у Србији: мангулица, нониус (раса коња), липицанер, подолац (сиво-степско говече), каракачанска овца (пред изумирањем), цигаја (Панонска овца), голошија кокош, банатски голошијан, шарпланинац, бела морка, домаћа гуска ( Подунавска и Новопазарска)
* Огледне животиње
Данас се, широм света, у лабораторијским огледима користи преко 100 милиона кичмењака годишње. За научна истраживања, тестирање лекова и козметике, усавршавање научних радника или у образовне сврхе, користе се мишеви, пацови, зечеви, жабе, птице, мачке, пси, мајмуни и друге животиње. Утицај који огледи имају на организам животиње варира - од готово неприметних ефеката до значајних ефеката узрокованих веома болним и стресним експерименталним процедурама. Организација за поштовање и бригу о животињама - ORCA настоји да утиче на примену етничких принципа при доношењу одлука о одобравању огледа на животињама
* Крзнашице
Годишње више од 55 милиона животиња страда због крзна, на изузетно суров начин . Земља која извози највише крзна је Кина ( чак 85% светске производње). За израду једне бунде потребно је да се убије до: 20 даброва, до 22 лисице, до 30 ракуна, до 34 нутрије, до 200 чинчила, до 400 веверица... У нашој земљи је од 1. јануара 2019.год. забрањено држање, репродукција, увоз, извоз и лишавање живота животиње искључиво ради производње коже и крзна
VI разред
26. Угроженост животиња и одговоран однос према домаћим, огледним животињама и крзнашицама-утврђивање
Погледати неки од следећих линкова:
http://ekoblog.info/sr/category/
https://ucimobiologiju.wordpress.com/2013/05/22/najugrozenije-vrste-zivotinja-i-biljaka-u-srbiji/
https://www.nationalgeographic.rs/reportaze/clanci/1642-najugrozenije-zivotinjske-vrste.html
https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_dobrobiti_zivotinja.html
https://orca.rs/aktivnosti/ogledne-zivotinje/
https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2523/nauka/2998694/kakve-su-zabrane-uzgoja-zivotinja-krznasica.html
VI разред
27. Брига о животињама - акција
* Светски дан животиња обележава се 4.октобра. Први пут је обележен 1925.год. у Берлину. Овај дан посвећен је правима животиња и очувању животињског биодиверзитета
* За оне којима је потребно додатно охрабрење да се укључе у #WorldAnimalDay, ево неколико разлога зашто је добро бити близу животиња :
1. Животиње су добре за ментално здравље: помажу у смањењу стреса, усамљености, анксиозности и депресије
Научници су открили да уживањем уз кућне љубимце тело ослобађа окситоцин - хормон који смањује стрес и анксиозност. Квалитетно проведеним временом са љубимцима ослобађају се и тзв. хормони среће - серотонин и допамин
2. Храњење и брига о животињама подстичу емпатију, саосећање и одговорност
Људи којиредовно брину о животињама боље контролишу импулсивност, развијају самопоштовање и друштвене вештине
3. Уз животиње остајете физички активни
Поседовање животиња може бити тежак посао , али оно побољшава кардиоваскуларно здравље
4. Животиње могу да упозоре на непосредну опасност
Широм света постоје анегдоте о кућним љубимцима који су усред ноћи пробудили своје власнике како би их упозорили да им дом гори...
5. Време проведено са животињама појачава вештине невербалне комуникације
Животиње не говоре, али оне комуницирају. Треба само да научите да читате њихове знаке и говор тела
6. Поседовање кућних љубимаца спречава социјалну изолованост - доноси више разговора и контаката, јача друштвени живот...
Редовне шетње кућних љубимаца доводе до спонтаних интеракција и разговора са странцима и власницима љубимаца
* На крају, није битно само шта животиње могу да ураде за људе, већ и шта људи могу да учине за њих... Ако одлучите да посетите азил за животиње и усвојите љубимца, једној животињи ћете дати шансу за бољи живот... Поштовање животиња на фарми и животиња за рад побољшава њихово здравље...Што се тиче дивљих животиња, можда је најбољи начин заштите управо брига о њиховом окружењу - а ако направимо планету бољим местом, сви смо ми победници...
Домаћи задатак :
Будите добри према животињама и помозите да свет постане боље место!
27. Брига о животињама - акција
* Светски дан животиња обележава се 4.октобра. Први пут је обележен 1925.год. у Берлину. Овај дан посвећен је правима животиња и очувању животињског биодиверзитета
* За оне којима је потребно додатно охрабрење да се укључе у #WorldAnimalDay, ево неколико разлога зашто је добро бити близу животиња :
1. Животиње су добре за ментално здравље: помажу у смањењу стреса, усамљености, анксиозности и депресије
Научници су открили да уживањем уз кућне љубимце тело ослобађа окситоцин - хормон који смањује стрес и анксиозност. Квалитетно проведеним временом са љубимцима ослобађају се и тзв. хормони среће - серотонин и допамин
2. Храњење и брига о животињама подстичу емпатију, саосећање и одговорност
Људи којиредовно брину о животињама боље контролишу импулсивност, развијају самопоштовање и друштвене вештине
3. Уз животиње остајете физички активни
Поседовање животиња може бити тежак посао , али оно побољшава кардиоваскуларно здравље
4. Животиње могу да упозоре на непосредну опасност
Широм света постоје анегдоте о кућним љубимцима који су усред ноћи пробудили своје власнике како би их упозорили да им дом гори...
5. Време проведено са животињама појачава вештине невербалне комуникације
Животиње не говоре, али оне комуницирају. Треба само да научите да читате њихове знаке и говор тела
6. Поседовање кућних љубимаца спречава социјалну изолованост - доноси више разговора и контаката, јача друштвени живот...
Редовне шетње кућних љубимаца доводе до спонтаних интеракција и разговора са странцима и власницима љубимаца
* На крају, није битно само шта животиње могу да ураде за људе, већ и шта људи могу да учине за њих... Ако одлучите да посетите азил за животиње и усвојите љубимца, једној животињи ћете дати шансу за бољи живот... Поштовање животиња на фарми и животиња за рад побољшава њихово здравље...Што се тиче дивљих животиња, можда је најбољи начин заштите управо брига о њиховом окружењу - а ако направимо планету бољим местом, сви смо ми победници...
Домаћи задатак :
Будите добри према животињама и помозите да свет постане боље место!
VI разред
28. Презентација акције - утврђивање
* " Ако нахраниш гладног пса, неће те угристи. То је основна разлика између пса и човека." - Марк Твен
* " Пас је једино биће на свету које те воли више него што ти волиш себе." - Џош Билингс
* " Човек је заиста краљ животиња, јер његова свирепост надмашује њихову. Ми живимо од смрти других. Ми смо ходајуће гробницe." - Леонардо да Винчи
* " Са квалитетима које мачка поседује као што су лична хигијена, приврженост, стрпљивост , понос и храброст, питам вас - колико нас би могло постати мачка ? " - Фернанд Мери
* " Било је нужно цивилизовати човеков однос према човеку. Сада је нужно цивилизовати човеков однос према природи и животињама. " - Виктор Иго
* " Ко је окрутан према животињама , не може бити добар човек ". - Артур Шопенхауер
VI разред
29. Заштићене биљке Србије - обрада
У Србији данас постоји чак 215 врста биљака које су као природне реткости стављене под најстрожи степен заштите државе. Постоје тзв. црвене листе и црвене књиге у које су пописане ове врсте, са детаљно датим описима њиховог станишта. Свака држава има своје црвене књиге.
1. Панчићева оморика
Панчићева оморика је врста четинара која расте само у Западној Србији и Источној Босни. То је танко и витко дрво које достиже висину до 50м. Име је добила по српском ботаничару Јосифу Панчићу који ју је открио на планини Тари 1875.год. Оморику можемо сматрати живим фосилом у биљном свету, обзиром да потиче из терцијара .
.
29. Заштићене биљке Србије - обрада
У Србији данас постоји чак 215 врста биљака које су као природне реткости стављене под најстрожи степен заштите државе. Постоје тзв. црвене листе и црвене књиге у које су пописане ове врсте, са детаљно датим описима њиховог станишта. Свака држава има своје црвене књиге.
1. Панчићева оморика
Панчићева оморика је врста четинара која расте само у Западној Србији и Источној Босни. То је танко и витко дрво које достиже висину до 50м. Име је добила по српском ботаничару Јосифу Панчићу који ју је открио на планини Тари 1875.год. Оморику можемо сматрати живим фосилом у биљном свету, обзиром да потиче из терцијара .
.
2. Росуља
Росуља је биљка месождерка која се храни инсектима. Хвата их помоћу лепљивих листова. У току лета халапљива росуља улови око 2000 инсеката. Росуља је начичкана длачицама, на чијим се врховима пресијавају капљице, попут росе на трави. На додир инсеката склапају се, а отимање инсекта покреће механизам замке. Листови росуље се савијају и прекривају жртву. Луче се сокови за варење и инсект ће бити сварен у року од неколико дана. Ова биљка расте у близини Власинског језера.
Росуља је биљка месождерка која се храни инсектима. Хвата их помоћу лепљивих листова. У току лета халапљива росуља улови око 2000 инсеката. Росуља је начичкана длачицама, на чијим се врховима пресијавају капљице, попут росе на трави. На додир инсеката склапају се, а отимање инсекта покреће механизам замке. Листови росуље се савијају и прекривају жртву. Луче се сокови за варење и инсект ће бити сварен у року од неколико дана. Ова биљка расте у близини Власинског језера.
3. Банатски божур
Банатски божур је биљка прелепих, јарко црвених цветова. Цвет је крупан, појединачан, црвено - розе боје. Цвета на пролеће, од марта до маја. Биљка је отровна и није довољно испитана ни клинички ни хемијски. Због несавесног брања данас је постао реткост. Ова угрожена врста опстаје само још у Делиблатској пешчари.
Банатски божур је биљка прелепих, јарко црвених цветова. Цвет је крупан, појединачан, црвено - розе боје. Цвета на пролеће, од марта до маја. Биљка је отровна и није довољно испитана ни клинички ни хемијски. Због несавесног брања данас је постао реткост. Ова угрожена врста опстаје само још у Делиблатској пешчари.
4. Српска рамонда
Српска рамонда је необична биљка коју је, такође, пронашао српски природњак Јосиф Панчић. За ову биљку је везана ретка појава - чак и када се потпуно осуши, може се освежити када се залије. Ова необична појава је примећена сасвим случајно. По хербаријуму, у ком се биљка налазила, просула се вода, а осушена биљка је поново пролистала. Ова декоративна и законом заштићена врста расте у пукотинама стена, на станишту које оскудева земљиштем и водом. Изузетно нежна, избегава директну сунчеву светлост, тражећи сеновита места. Насељава источни део Србије и Косово и Метохију.
Српска рамонда је необична биљка коју је, такође, пронашао српски природњак Јосиф Панчић. За ову биљку је везана ретка појава - чак и када се потпуно осуши, може се освежити када се залије. Ова необична појава је примећена сасвим случајно. По хербаријуму, у ком се биљка налазила, просула се вода, а осушена биљка је поново пролистала. Ова декоративна и законом заштићена врста расте у пукотинама стена, на станишту које оскудева земљиштем и водом. Изузетно нежна, избегава директну сунчеву светлост, тражећи сеновита места. Насељава источни део Србије и Косово и Метохију.
5. Гороцвет
Гороцвет, вишегодишња зељаста биљка из фамилије љутића, расте на песковитим стаништима и сушним ливадама. Цвета у пролеће, од марта до маја. Представља украс Делиблатске пешчаре и у Војводини је ова биљка заштићена од 1978.год. Осим по лепоти, драгоцена је по лековитости, те се користи за производњу лекова против срчаних обољења. Управо због тога она је знатно проређена. Лепота и лековитост не смеју да заварају - она је отровна.
Поред набројаних врста, угрожене биљне врсте су још и : тиса, молика, зеленичје, саса, рунолист, госпина папучица, бели локвањ, жути локвањ, ковиље, јагорчевина итд. На странице тзв. црвене књиге Србије доспело је 215 угрожених биљака, од којих готово половини прети потпуни нестанак.
Домаћи задатак : Направити пано на коме ће бити приказано неколико заштићених биљних врста Србије.
Гороцвет, вишегодишња зељаста биљка из фамилије љутића, расте на песковитим стаништима и сушним ливадама. Цвета у пролеће, од марта до маја. Представља украс Делиблатске пешчаре и у Војводини је ова биљка заштићена од 1978.год. Осим по лепоти, драгоцена је по лековитости, те се користи за производњу лекова против срчаних обољења. Управо због тога она је знатно проређена. Лепота и лековитост не смеју да заварају - она је отровна.
Поред набројаних врста, угрожене биљне врсте су још и : тиса, молика, зеленичје, саса, рунолист, госпина папучица, бели локвањ, жути локвањ, ковиље, јагорчевина итд. На странице тзв. црвене књиге Србије доспело је 215 угрожених биљака, од којих готово половини прети потпуни нестанак.
Домаћи задатак : Направити пано на коме ће бити приказано неколико заштићених биљних врста Србије.
VI разред
30. Заштићене биљке Србије - утврђивање
Научили смо :
У Србији данас постоји чак 215 врста биљака које су као природне реткости стављене под најстрожи степен заштите државе. Постоје тзв. црвене листе и црвене књиге у које су пописане ове врсте, са детаљно датим описима њиховог станишта. Свака држава има своје црвене књиге.
1. Панчићева оморика
Панчићева оморика је врста четинара која расте само у Западној Србији и Источној Босни. То је танко и витко дрво које достиже висину до 50м. Име је добила по српском ботаничару Јосифу Панчићу који ју је открио на планини Тари 1875.год. Оморику можемо сматрати живим фосилом у биљном свету, обзиром да потиче из терцијара .
2. Росуља
Росуља је биљка месождерка која се храни инсектима. Хвата их помоћу лепљивих листова. У току лета халапљива росуља улови око 2000 инсеката. Росуља је начичкана длачицама, на чијим се врховима пресијавају капљице, попут росе на трави. На додир инсеката склапају се, а отимање инсекта покреће механизам замке. Листови росуље се савијају и прекривају жртву. Луче се сокови за варење и инсект ће бити сварен у року од неколико дана. Ова биљка расте у близини Власинског језера.
3. Банатски божур
Банатски божур је биљка прелепих, јарко црвених цветова. Цвет је крупан, појединачан, црвено - розе боје. Цвета на пролеће, од марта до маја. Биљка је отровна и није довољно испитана ни клинички ни хемијски. Због несавесног брања данас је постао реткост. Ова угрожена врста опстаје само још у Делиблатској пешчари.
4. Српска рамонда
Српска рамонда је необична биљка коју је, такође, пронашао српски природњак Јосиф Панчић. За ову биљку је везана ретка појава - чак и када се потпуно осуши, може се освежити када се залије. Ова необична појава је примећена сасвим случајно. По хербаријуму, у ком се биљка налазила, просула се вода, а осушена биљка је поново пролистала. Ова декоративна и законом заштићена врста расте у пукотинама стена, на станишту које оскудева земљиштем и водом. Изузетно нежна, избегава директну сунчеву светлост, тражећи сеновита места. Насељава источни део Србије и Косово и Метохију.
5. Гороцвет
Гороцвет, вишегодишња зељаста биљка из фамилије љутића, расте на песковитим стаништима и сушним ливадама. Цвета у пролеће, од марта до маја. Представља украс Делиблатске пешчаре и у Војводини је ова биљка заштићена од 1978.год. Осим по лепоти, драгоцена је по лековитости, те се користи за производњу лекова против срчаних обољења. Управо због тога она је знатно проређена. Лепота и лековитост не смеју да заварају - она је отровна.
Поред набројаних врста, угрожене биљне врсте су још и : тиса, молика, зеленичје, саса, рунолист, госпина папучица, бели локвањ, жути локвањ, ковиље, јагорчевина итд. На странице тзв. црвене књиге Србије доспело је 215 угрожених биљака, од којих готово половини прети потпуни нестанак.
Домаћи задатак : нацртати једну заштићену биљну врсту и написати њене основне карактеристике.
30. Заштићене биљке Србије - утврђивање
Научили смо :
У Србији данас постоји чак 215 врста биљака које су као природне реткости стављене под најстрожи степен заштите државе. Постоје тзв. црвене листе и црвене књиге у које су пописане ове врсте, са детаљно датим описима њиховог станишта. Свака држава има своје црвене књиге.
1. Панчићева оморика
Панчићева оморика је врста четинара која расте само у Западној Србији и Источној Босни. То је танко и витко дрво које достиже висину до 50м. Име је добила по српском ботаничару Јосифу Панчићу који ју је открио на планини Тари 1875.год. Оморику можемо сматрати живим фосилом у биљном свету, обзиром да потиче из терцијара .
2. Росуља
Росуља је биљка месождерка која се храни инсектима. Хвата их помоћу лепљивих листова. У току лета халапљива росуља улови око 2000 инсеката. Росуља је начичкана длачицама, на чијим се врховима пресијавају капљице, попут росе на трави. На додир инсеката склапају се, а отимање инсекта покреће механизам замке. Листови росуље се савијају и прекривају жртву. Луче се сокови за варење и инсект ће бити сварен у року од неколико дана. Ова биљка расте у близини Власинског језера.
3. Банатски божур
Банатски божур је биљка прелепих, јарко црвених цветова. Цвет је крупан, појединачан, црвено - розе боје. Цвета на пролеће, од марта до маја. Биљка је отровна и није довољно испитана ни клинички ни хемијски. Због несавесног брања данас је постао реткост. Ова угрожена врста опстаје само још у Делиблатској пешчари.
4. Српска рамонда
Српска рамонда је необична биљка коју је, такође, пронашао српски природњак Јосиф Панчић. За ову биљку је везана ретка појава - чак и када се потпуно осуши, може се освежити када се залије. Ова необична појава је примећена сасвим случајно. По хербаријуму, у ком се биљка налазила, просула се вода, а осушена биљка је поново пролистала. Ова декоративна и законом заштићена врста расте у пукотинама стена, на станишту које оскудева земљиштем и водом. Изузетно нежна, избегава директну сунчеву светлост, тражећи сеновита места. Насељава источни део Србије и Косово и Метохију.
5. Гороцвет
Гороцвет, вишегодишња зељаста биљка из фамилије љутића, расте на песковитим стаништима и сушним ливадама. Цвета у пролеће, од марта до маја. Представља украс Делиблатске пешчаре и у Војводини је ова биљка заштићена од 1978.год. Осим по лепоти, драгоцена је по лековитости, те се користи за производњу лекова против срчаних обољења. Управо због тога она је знатно проређена. Лепота и лековитост не смеју да заварају - она је отровна.
Поред набројаних врста, угрожене биљне врсте су још и : тиса, молика, зеленичје, саса, рунолист, госпина папучица, бели локвањ, жути локвањ, ковиље, јагорчевина итд. На странице тзв. црвене књиге Србије доспело је 215 угрожених биљака, од којих готово половини прети потпуни нестанак.
Домаћи задатак : нацртати једну заштићену биљну врсту и написати њене основне карактеристике.
VI разред
31. Заштићене животиње Србије - обрада
На територији Србије живе 94 врсте сисара, скоро 2/3 свих врста које живе у Европи. Процењује се да на територији наше земље живи око 1.000 дивокоза, 5.000 јелена , педесетак медведа и исто толико рисова. Процењује се да је број вукова у Србији од 500 - 1100. На територији Србије среће се 360 врста птица, што предстваља 75% врста које насељавају европски континент.
У Србији је 429 животињских врста стављено под најстрожи степен заштите државе. Међу угроженим животињама су 273 врсте птица и 66 врста сисара. Заштићена је и 41 врста бескичмењака, 34 врсте инсеката и 15 врста риба.
Ретке, угрожене и заштићене животиње у Србији су :
* Аполонов лептир - један је од најлепших лептира, али истовремено је у опасности да нестане, јер је врло осетљив на промене. Живи на врло ограниченим малим просторима, отвореним камењарима и чистинама са ниском вегетацијом. Најчешће се појављује код стена , јер може добро да се камуфлира захваљујући својим крилима.
* Степски соко - ова птица настањује отворен простор, најчешће неке литице или дрвеће. У понирању достиже брзину од 320 km/h захваљујући свом аеродинамичном облику тела и савршеном облику крила. Главни узрок угрожености је криволов.
* Орао крсташ - импозантна грабљивица која насељава пределе до 1000 m надморске висине, не претерано пошумљене. За гнездо бира високо усамљено дрво са којег има преглед на широки терен.
* Шарени твор - врста која је угрожена због уништавања станишта (култивацијом) . Има га у источном делу Србије и на Пештеру.
* Белоглави суп - највећа птица која живи у нашим крајевима. Тежина достиже 11kg , дужина 95 - 110cm а распон крила и до 280 cm .Одрасле птице имају белу паперјасту крагницу на врату , док је она код младих смеђа. Имају изванредно чуло вида. Могу видети угинулу животињу величине зеца са висине од 3500m . Користећи ваздушне струје и захваљујући свом аеродинамичном облику тела, могу летети дуго без махања крилима.
Осим наведених врста, у Србији је законом заштићен и и мрки медвед, рис, видра, хермелин, дабар, степски твор, као и многе врсте птица: дивља патка, дивља гуска, велики тетреб, лештарка, јаребица камењарка итд.
VI разред
32. Заштићене животиње Србије - утврђивање
Научили смо :
На територији Србије живе 94 врсте сисара, скоро 2/3 свих врста које живе у Европи. Процењује се да на територији наше земље живи око 1.000 дивокоза, 5.000 јелена , педесетак медведа и исто толико рисова. Процењује се да је број вукова у Србији од 500 - 1100. На територији Србије среће се 360 врста птица, што предстваља 75% врста које насељавају европски континент.
У Србији је 429 животињских врста стављено под најстрожи степен заштите државе. Међу угроженим животињама су 273 врсте птица и 66 врста сисара. Заштићена је и 41 врста бескичмењака, 34 врсте инсеката и 15 врста риба.
Ретке, угрожене и заштићене животиње у Србији су :
* Аполонов лептир - један је од најлепших лептира, али истовремено је у опасности да нестане, јер је врло осетљив на промене. Живи на врло ограниченим малим просторима, отвореним камењарима и чистинама са ниском вегетацијом. Најчешће се појављује код стена , јер може добро да се камуфлира захваљујући својим крилима.
Аполонов лептир
* Степски соко - ова птица настањује отворен простор, најчешће неке литице или дрвеће. У понирању достиже брзину од 320 km/h захваљујући свом аеродинамичном облику тела и савршеном облику крила. Главни узрок угрожености је криволов.
Степски соко
* Орао крсташ - импозантна грабљивица која насељава пределе до 1000 m надморске висине, не претерано пошумљене. За гнездо бира високо усамљено дрво са којег има преглед на широки терен.
Орао крсташ
* Шарени твор - врста која је угрожена због уништавања станишта (култивацијом) . Има га у источном делу Србије и на Пештеру.
Шарени твор
* Белоглави суп - највећа птица која живи у нашим крајевима. Тежина достиже 11kg , дужина 95 - 110cm а распон крила и до 280 cm .Одрасле птице имају белу паперјасту крагницу на врату , док је она код младих смеђа. Имају изванредно чуло вида. Могу видети угинулу животињу величине зеца са висине од 3500m . Користећи ваздушне струје и захваљујући свом аеродинамичном облику тела, могу летети дуго без махања крилима.
Белоглави суп
Осим наведених врста, у Србији је законом заштићен и и мрки медвед, рис, видра, хермелин, дабар, степски твор, као и многе врсте птица: дивља патка, дивља гуска, велики тетреб, лештарка, јаребица камењарка итд.
VI разред
33. Резервати природе у нашој околини
Резервати природе су подручја са специфичним природним одликама који представљају очуване, јединствене,ретке и посебне целине, заштићене законом.
У Србији је издвојено и законом заштићено око 75 резервата. У нашој околини налази се резерват Јелашничка клисура. Она је део речне долине Јелашничке реке настале интензивним вертикалним усецањем њеног воденог тока у кречњачке стене Суве планине. Налази се у градској општини Нишка Бања, на подручју града Ниша, између насеља Јелашница и насеља Чукљеник. Удаљена је 14 км од Ниша и 3 км од Нишке Бање. Дуга је око 2 км а широка свега 30 м. Она спаја Нишку котлину са насељима и туристичком дестинацијом Бојанине воде на обронцима Суве планине.
Јелашничка клисура од 1995.год. има статус "Парк природе I категорије заштите", као природно добро Републике Србије од изузетног значаја, у циљу очувања природних вредности и ендемских врста биљака које су ту пронађене.
Флора
Флору Јелашничке клисуре чини 65 ендемичних и субендемичних врста. Посебно се истичу две терцијарне балканске врсте: Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae) и српска рамонда ( Ramonda serbica).
Флору Јелашничке клисуре чини 65 ендемичних и субендемичних врста. Посебно се истичу две терцијарне балканске врсте: Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae) и српска рамонда ( Ramonda serbica).
Део терцијарне реликтне флоре на простору Парка природе "Јелашничка клисура"
Фауна
У Јелашничкој клисури живи 11 врста птица које се сматрају веома угроженим у Србији.
Део најзначајнијих птица у Парку природе " Јелашничка клисура "
У Јелашничкој клисури утврђено је и 112 врста лептира, што је сврстава међу лептирима најбогатије речне долине у Србији.
Дневни лептири заступљени на простору Парка природе "Јелашничка клисура"
Змије заступљене на простору Парка природе "Јелашничка клисура"
На следећим линковима можете се информисати и о осталим резерватима природе у нашој земљи :
http://www.serbia.com/srpski/pet-rezervata-prirode-koje-jednostavno-morate-posetiti/
https://www.kapitalmagazin.rs/rezervati-prirode-srbije-srpsko-blago/
http://www.pzzp.rs/rs/sr/zastita-prirode/zasticena-podrucja/specijalni-rezervati-prirode-srp.html
http://www.serbia.com/srpski/pet-rezervata-prirode-koje-jednostavno-morate-posetiti/
https://www.kapitalmagazin.rs/rezervati-prirode-srbije-srpsko-blago/
http://www.pzzp.rs/rs/sr/zastita-prirode/zasticena-podrucja/specijalni-rezervati-prirode-srp.html
VI разред
34. Oбележавање Дана планете и Светског дана животне средине - обрада
Нека буду само мирни и весели Дани Земље у будућности а наш лепи васионски брод Земља који наставља да се окреће и кружи у хладној васиони са његовим топлим и ломљивим товаром ведрог живота... - У Тант, Секретар Уједињених нација,21. март 1971. године.
* сваког 22. априла обележава се Дан планете Земље како би се подигла свест о очувању природе
*овај дан први пут је обележен 1970. године.
*данас Дан планете Земље слави више од 190 држава
* Светски дан заштите животне средине се обележава у целом свету 5. јуна сваке године кроз разне кампање и акције, са циљем да се скрене пажња јавности на бројне еколошке проблеме и потребу очувања животне средине
* Ове године, због актуелне пандемије и немогућности окупљања већег броја људи на једном месту, Дан планете Земље обележен је више виртуално и то подизањем колективне свести, личне и колективне одговорности у заштити планете кроз пласирање различитих едукативних програма
* Ове године акценат је на климатским променама и планирању глобалних акција које могу смањити или чак зауставити ове промене
*акција глобалног чишћења од смећа река, језера, паркова, улица и морских обала и смањења употребе пластике биће реализована када се за то укаже прилика
*покренута је глобална иницијатива да се становништво укључи у акцију очувања чисте воде, ваздуха и биљних и животињских врста у окружењу
* неопходна је подршка и учествовање сваког појединца
* веома је важно развити свест о рационалној потрошњи
Ево неколико предлога како то можете да урадите :
* Уместо да мислите и радите како вам је лакше, урадите онако како је боље и корисније за планету Земљу
* својим примером одговорног понашања, подстакните своје другаре, укућане и људе око себе да вам се прикључе
* најбоље је да престанете да користите пластичне кесе - замените их торбама и цегерима
* размислите о свему што се може рециклирати и одложите електронски отпад, папир, пластичну амбалажу у контејнере за то предвиђене
* засадите бар једно дрво сваке године или уредите запуштене површине око зграде у којој живите
* прикључите се организованим акцијама чишћеља смећа са зелених површина и река
* информишите се о урбаном баштованству и на користан начин оплемените бетонске површине на вашим балконима и у граду
На следећим линковима можете пронаћи више информација као и презентације данашње наставне јединице:
https://naissus.info/dan-planete-zemlje-kao-nijedan-do-sada-virtuelna-proslava-50-godisnjice/
https://www.podovi.org/srecan-nam-dan-planete-zemlje/
https://www.slideshare.net/casovifizikematematike/dan-planete-zemlje-2019-142305079
http://ekoblog.info/5-jun-svetski-dan-zastite-zivotne-sredine-2/
VI разред
35. Oбележавање Дана планете и Светског дана животне средине - утврђивање
Научили смо :
* сваког 22. априла обележава се Дан планете Земље како би се подигла свест о очувању природе
*овај дан први пут је обележен 1970. године.
*данас Дан планете Земље слави више од 190 држава
* Светски дан заштите животне средине се обележава у целом свету 5. јуна сваке године кроз разне кампање и акције, са циљем да се скрене пажња јавности на бројне еколошке проблеме и потребу очувања животне средине
* Ове године, због актуелне пандемије и немогућности окупљања већег броја људи на једном месту, Дан планете Земље обележен је више виртуално и то подизањем колективне свести, личне и колективне одговорности у заштити планете кроз пласирање различитих едукативних програма
* Ове године акценат је на климатским променама и планирању глобалних акција које могу смањити или чак зауставити ове промене
*акција глобалног чишћења од смећа река, језера, паркова, улица и морских обала и смањења употребе пластике биће реализована када се за то укаже прилика
*покренута је глобална иницијатива да се становништво укључи у акцију очувања чисте воде, ваздуха и биљних и животињских врста у окружењу
* неопходна је подршка и учествовање сваког појединца
* веома је важно развити свест о рационалној потрошњи
Ево неколико предлога како то можете да урадите :
* Уместо да мислите и радите како вам је лакше, урадите онако како је боље и корисније за планету Земљу
* својим примером одговорног понашања, подстакните своје другаре, укућане и људе око себе да вам се прикључе
* најбоље је да престанете да користите пластичне кесе - замените их торбама и цегерима
* размислите о свему што се може рециклирати и одложите електронски отпад, папир, пластичну амбалажу у контејнере за то предвиђене
* засадите бар једно дрво сваке године или уредите запуштене површине око зграде у којој живите
* прикључите се организованим акцијама чишћеља смећа са зелених површина и река
* информишите се о урбаном баштованству и на користан начин оплемените бетонске површине на вашим балконима и у граду
VI разред
36. Систематизација градива
Нa претходним часовима чувара природе разговарали смо о узајамној повезаности живог света, утицају човека на одрживост животне средине, понашањима која нарушавају одрживост животне средине, о глобалним променама у животној средини и њиховим последицама... Говорили смо о емисији штетних гасова и разматрали мере смањења исте... Имали смо неколико акција на тему комуналне хигијене и рециклаже. Бавили смо се, такође, темом очувања здравља, правилима понашања које доприносе очувању здравља, разговарали о потрошачкој култури, органској и брзој храни, здравственој култури...Обрадили смо и поглавље о одговорном односу према животињама и одговорном односу према разноврсности живог света. Поменули смо заштићене биљне и животињске врсте у нашој земљи. Искрено се надам да су ови часови успели да пробуде и подигну вашу свест о окружењу и да сте научили како да волите и штитите свет који вас окружује. Исто тако се надам да ћете наставити да се трудите да овај свет постане боље место...
На следећем линку можете проверити своје знање стечено на досадашњим часовима чувара природе :
https://www.shtreber.com/zagadjenje-zivotne-sredine